Dunkve evo objave prve 360-tice iz galebove radionice.
Ovo nije kvazi 360 fotografija nego prava full kugla.
Mišom dođete na sliku, stisnete livi botun i skrolanjem po slici morete se sami vrtit livo, desno, gori, doli, di vas je god volja.
Na botune "minus" i "plus" radi zumiranje.
Ja san tot u sredini slike, pritvorija san se u atom.
Nešto me ova slika podsjetila na jednog pjesnika kojega sam u mladosti dosta čitao.
-Koga najvoliš, zagonetni čovječe, Oca ili majku, sestru ili brata?
-Nemam ni oca ni majke, ni sestre ni brata.
-A prijatelji?
-Do dana današnjega nisam upoznao smisao ove riječi.
-A domaja?
-Ne znam, pod kojom je širinom smještena.
-Ljepota?
-Rado bih je volio, da je besmrtna božica.
-Zlato?
-Mrzim ga kao što vi mrzite Boga.
-Pa što onda voliš neobični stranče?
-Volim oblake...oblake, što prolaze...ondje...divne oblake!
U ovom košmaru i navali adrenalina zbog političke, financijske, gospodarske i ne znam ni ja više koje krize, mene sebi vuku stvari koje veze nemaju s ovim globalis luditisom.
Da li ste ikad razmišljali o rukama.
Zdravo čeljade ih ima par, tj. dvije ruke i toliko su normalne i obične da više uopće ne zavrjeđuju našu pozornost.
Niti su visoki politički dužnosnici, niti su medijske zvijezde, već obične ruke.
E pa meni nisu, meni su predivne, mistične, pune simbolike.
Zimska doba koristim za pregledavanje slika ča san jih uslika priko godine.
Ova je bila spremna za bacit dok nisam u gornjem livome kantunu između dva oblaka ugleda svitlo koje po nikakvim zakonima fizike nije tribalo biti tu.
Onda san malo nabrija kontrast da vidim ča je to svitlo i deboto san se izvrnija sa stolice kad se pojavija križ, pravi pravcati križ od svitla.
Pogletajte i sami.
Nima onega ko nije bar jednom zapiva onu… maslina je neobrana.
Kako ono gredu stihovi…
maslina je neobrana
nima koga da je bere
prigiba se teška grana
slomit će se od nevere
E… a ima tu jedna sitna greška, koja je u jedno slovo, a minja smisao totalno.
Naime zadnja rič nije nevere nego nebere.
Od nebere če se slomit.
Ritki su oni koji pivaju tu pismu ispravno.
Nije poanta u ispravnosti pivanja koliko u smislu, jer danas u doba celofana i forme sve je počelo gubit sadržaj i smisao.
Ali nisan tija filozofitat na tu temu.
Ovo mi je bija samo uvod u moju impresiju masline.
Par puti san je u životu bra, ali uglavnom je gledam, divim joj se i sniman je.
Ali foto aprarat nikako da izbaci sliku masline kakovu je ja vidim nekim svojim unutrašnjim okom.
Več duže vrimena me nije ništo voja ovod balit.
Stisli me problemi, ka niki piz mi u prsima.
Pa da nebi ovod pušta crnilo ka sipa evo van par preporuka.
Ovo su blogovi koje san u zadnje vrime doda u "favorite" pa ih i vama toplo priporučam.
Ovo je jedan zrili blog na kojemu jema puno dobrih tekstova i slika.
Ovo je jedan reka bi suptilni, emotivni blog a svaka je slika lipa ka kartolina.
Ovo je jedan malo zeleni blog ali čutin da kad sazrije biti će blog i po.
Eto svitu moj, dobro vam bloganje i pozdravjam vas ka uvik.
Zdravi i veseli bili.
A galeb ka galeb, leti od vale do vale, od otoka do otoka, od grada do grada bez nekog reda.
Evo ovo bi bio nekakav presjek ovogodišnje nebeske skitnje ovog olinjalog galeba.
Kad mi dozvidzi, kad mi je pun kufer svega, skupim aparat u ruke i krene psihoterapija.
Malo riblje oko, malo hdr, malo mambo đambo, koje pivo i to je to.
Ove zadnje dvi je snimija jedan ludonja ka ča san i ja:
(e ova je totalna psihodelija, ne odgovaram za vaše psihičke smetnje kad je vidite )
)